[…] Slike Miluna Mitrovića imaju poetičku vrednost. Zanemarujući njihove formalie osobenosti, bilo da su apstraktne ili figurativns, bilo da su ekspresivne nli analitičke, bilo da istražuju mrlju i slučajni trag ili precizni verizam, u njima su fiksirana poetička sazvežđa, stanja, pojave, koja suštastveno obeležavaju čoveka. Mitrovićevo slikarstvo formira se slično prirodnim procesima, po zakonima velikih ciklusa. Njegov pristup slikarskoj materiji je cikličan, on se vraća stalno svojim izvorima, praosnovama nadahnuća da bi otišao napred. Fenomeni mišljenja i osećanja, kao fenomeni prirode obeležavaju krugove njegovih poetika. To su: melanholija, krucijalna stanja i vremena prirode, čovek u osnovnoj prirodnoj datosti; elementarnost; kosmička snaga i uslovljenost. […]
[…] Milun Mitrović nosi autentično iskustvo moderniste. On svojim delom sažima i rezimira modernu jer je prošao kroz mnoge njene faze, od impresionizma, ekspresionizma do apstraktne umetnosti. Tako, on nije samo autentični modernista, čiji opus svedoči uzore i izvore avangarde, već i krajnje pošten n autentičan slikar koji je modernizam shvatio kao njegovi protomajstori. Kao za Klea, Miroa, Đakometija, Maljevnča, Lisickog, Eda Rajnharta, Hansa Hartunga, Berneta Njumena, umetnost je i za njega polje manifestacije i odbrane ideja, čvrsto ispoljenih stavova, teško stečenih znanja i iskustava, još teže branjenih od nomadizma trendseterstva, površnih i sumnjipih oblika (post)moderne. […]